preskoči na sadržaj

Blago našeg Marjana

Dok se cijela priroda oblači u jesensko ruho i polako priprema za zimski odmor, rado se prisjećamo šetnje Marjanom prošloga proljeća kad smo sudjelovali u projektu "Blago našeg Marjana".

 

Moramo se pohvaliti da smo u natjecanju u izradi plakata osvojili 2. mjesto. Crteže različitih biljaka koje smo promatrali na Marjanu i o kojima smo učili posložili smo u oblik medaljona jer je i naš Marjan prekrasan ukras i bogatstvo grada.

                         

Donosimo i dječje tekstove o ovoj iznimno ugodnoj, korisnoj i posebnoj nastavi. 


***

Došla  sam u  školu.  Veselila  sam  se  predivnom,  toplom  i  sunčanom  jutru  zato  što  ćemo  taj  dan  nastavu  imati  na  Marjanu.  Jedva  sam  dočekala  polazak.  Došao  je  autobus,  smjestili  smo  se  na  svoja  mjesta   i  krenuli.

Iskrcali  smo  se  na  Matejuški,  lučici  pred  crkvom  svetog  Frane. U  toj  lučici  živjeli  su  Roko  i  Cicibela.

Uputili  smo  se  prema  Velom  Varošu.  Vidjeli  smo  rodnu kuću  slikara  Emanuela  Vidovića.

Saznali  smo  da  su  ljudi  u  Velom  Varošu  bili  manji  od  nas  i  da  je  dužina  skale  bila  dužine  magarca,  jer  su  magarci  u  to  vrijeme  bili  vrlo  važni.

Šetnjom  smo  stigli  do  Židovskog  groblja. Židovi  su,  umjesto  cvijeća,  na  grobove  svojih  pokojnika  stavljali  kamen   jer je kamen  vječan.  Vidjeli  smo   i  grob  Vida  Morpurga  i  saznali  ponešto  o  njegovu  životu.

Uz  Botićevo  šetalište  rastu  brojne  biljke.  Saznali  smo  njihova  imena,  po  čemu  su  posebne i  različite.  Botićevo  šetalište  završilo  je  kod  crkvice  svetoga  Nikole. 

Nakon  kratkog  odmora  nastavili  smo  prema  Prvom  vrhu   i  Dječjem  gradu.

Osjećala  sam  se  odlično,  bilo je  zabavno  i  poučno.  Sva  djeca  Splita  trebala  bi  upoznati  blago  našeg  Marjan                                                                      Tina  Lozina,  4.a

 

                             ***

Iskrcali  smo  se  na  Matejuški.  Osjetili  smo  jako  neugodan  miris.

Dočekala  nas  je  vodička.  Uputili  smo  se  prema  crkvi  svetog  Frane. Vodička  nam  je  pričala  o  crkvi  i  velikom satu  na  njoj.  Uputili  smo  se  Šperunom  prema  kući  Emanuela  Vidovića,  splitskog  slikara koji  se  rodio na Božić  i  zato  dobio  ime  Emanuel.

Šetnju  smo  nastavili  Velim  Varošom.  Velikim  skalama  penjali  smo  se  prema  Marjanu. Jedna  gospođa  kazala  nam  je  da  su  skale  tako  duge   kako  bi   se  magarac  mogao  penjati  njima.

Došli  smo  do  Židovskog  groblja  koje  je  nastalo  u  davnom  16.  stoljeću. Židovi  stavljaju  kamen  na  grob  umjesto  cvijeća  jer  je  kamen  vječan.

Slikali  smo  se  na  Prvoj  vidilici.

Nastavili  smo  šetnju  velikom  uzbrdicom.  Vodička  nam  je  pričala  o  raznim  biljkama  koje  rastu  uz  šetalište.  Saznali  smo   zanimljivosti  o  agavama,  čempresima, česmini  ili  hrastu  crniki,   oleandrima,  koštelama,  lovoru,  rogaču…

Ispred  bivšeg  zoološkog  vrta  razgovarali smo  o  povijesnim  osobama, Lukom  Botićem  i  Jurjom  Kolombatovićem.  Vodička  nam  je  pričala  i  o  stablima  koja  rastu  u  blizini.

Kad smo  završili  s  obilaskom   i  pojurili  smo  na  igru  i  zabavu  u  Dječjem  gradu.

Puno  toga  smo  naučili  i  zabavili  smo  se.                                                                     Gabriela  Perušeski,  4.a

 



Pošalji prijatelju Pošalji prijatelju
objavio: Administrator   datum: 9. 11. 2017.




preskoči na navigaciju